Alergije su prenaglašene reakcije imunosistema na određene podsticaje – vazduh, hranu, biljke, životinje ili druge supstance, odnosno alergene. Stručnjaci ukazuju da je ekspanzivan razvoj civilizacije doneo i ekspanziju alergijskih reakcija. Statistički, svaka četvrta osoba, bez obzira na starost ili pol, ima izražene alergijske tegobe ili blaže simptome.
Najviše prisutni alergeni su prirodnog porekla – polen i ambrozija, ali postje i drugi, veštački nadražaji, pre svega aerozagađivači vazduha, posebno karakteristični za industrijska i gusto naseljena mesta. Pored alergena koji “vrebaju” na otvorenom, mnogi su prisutni i u našim domovima. Zato u kućama i stanovima treba voditi računa pre svega o higijeni kao najvažnijoj komponenti zaštite od potencijalnih izvora alergena.
Iako najzastupljenije u detinjstvu, alergijske reakcije mogu da se jave u bilo kom životnom dobu i da prouzrokuju ozbiljne zdravstvene komplikacije. Prašina, grinje, ljubimci i osveživači prostora su najčešći alergeni u domaćinstvima i zahtevaju poseban “higijenski tretman” kako bi se njihov uticaj minimizovao ili uklonio.
Kućna prašina nije ista u svim domovima jer je njen sastav uslovljen mnogim okolnostima: starosti objekta ili temperaturom, a zavisi i od vlage vazduha, kao i od svega što se nalazi unutra. Uprkos redovnom održavanju higijene, usisavanju i uklanjanju prašine sa vidljivih površina, treba imati u vidu da čestice nakon čišćenja ostaju neko vreme u vazduhu i skupljaju se na manje vidnim mestima. Filteri na grejnim ilii rashladnim uređajima, knjige, ukrasni predmeti, podni prekrivači ili zavese su idealno tlo za sakupljanje prašine. Da bi se sprečilo gomilanje prašine, savetuje se detaljno čišćenje domaćinstva barem jednom sedmično.
Biljke u saksijama su pogodne za polen ali i plesan koji je veoma čest alergen. Pored plesni ili polena, sobne biljke sadrže i druge alergene. Pri opremanju doma začinskim ili dekorativnim biljkama, treba birati one koje neće ugroziti imuni sistem ukućana ukoliko kod nekoga od njih postoji sklonost ka alergijskim reakcijama.
Grinje se u domovima “uspešno” održavaju tokom cele godine. Pored kućne prašine, lako nađu svoje mesto u posteljini, tapaciranim stvarima ili plišanim igračkama jer im prijaju topla, mračna, kao i vlažna mesta. Veoma su otporne i opstaju u gotovo svim uslovima, pa njihovo uklanjanje zahteva upornu i svakodnevnu borbu: redovnu zamenu posteljine, uredno pranje svih tkanina uz, ako je neophodno, korišćenje specijalnih sredstava za njihovo uništavanje. S obzirom da pripadaju porodici parazita, hrane se izumrlim ćelijama ljudskog tela, peruti i raznim organskim materijama. Iako zvuči čudno, o njihovoj sposobnosti da opstanu najbolje govori podatak da na dnevnom nivou, samo jedna osoba svakog dana prirodnim “odbacivanjem” 1,5 grama kože koja se gomila na posteljini, može da nahrani oko million grinja.
Buđ je veoma rasprostranjen alergen jer ne zavisi od godišnjih doba, pa lako opstaje na svim mestima. U domaćinstvima se najviše javlja u kupatilu i kuhinji jer mu najviše pogoduje vlažan prostor. Zato treba voditi računa da dom, pored održavanja higijene, ne sadrži ni vlagu.
Najčešći životinjski alergeni u zatvorenom prostoru su pseće dlake, perje i delovi sekreta mačaka jer opstaju u domovima čak mesecima nakon odlaska kućnih ljubimaca.
Čistoća je pola zdravlja, a najbolja preventiva razvoja kućnih alergena je pre svega higijena i redovno dezinfikovanje svih materijala, površina i prostora u domovima - čak i ako nisu na vidnim mestima.