Većina odeće koju nosimo, napravljena je od veštačkih, sintetičkih materijala nastalih iz sirove nafte i prirodnog plina. S obzirom na klimatske promene i globalno zagrevanje, ekološka odgovornost dobija sve veći značaj jer je očuvanje prirodnih resursa, značajan preduslov za kvalitet ali i opstanak života ljudi. Trend osvešćivanja i promocije važnosti prirode, sve je zastupljeniji i u industriji mode. Bio – odeća, “zelena garderoba” ili ekološka odeća, sve je popularnija zbog ekoloških ali i zdravstvenih prednosti.
Štetni sastojci u odevnim materijalima, mogu da izazovu alergije, ali i da prouzrokuju ozbiljnija oboljenja. Za razliku od veštačkih materijala, ekološka odeća pravi se od prirodnih tkanina, organskog porekla, neškodljivih ili sa pozitivnim uticajem na kožu. To se odnosi najviše na pamuk, lan, konoplju, bambus i druge biljke koje se uzgajaju bez upotrebe herbicida, pesticida ili insekticida. Neke biljke su veoma otporne na insekte ili korov pa im hemijski preparati nisu ni potrebni, ali uzgoj pamuka uglavnom zahteva upotrebu herbicida i pesticida koji ostavljaju tragove ne samo na vlaknima, već na zemlji, u vodi ili vazduhu. Tako se, zajedno sa sintetičkim bojama na tkaninama i ostalim hemikalijama korišćenim u obradi odevnih materijala, apsorbuju i u ljudskom organizmu izazivajući ozbiljne zdravstvene tegobe. Čak 7 od 15 supstanci koje se upotrebljavaju u konvencionalnoj proizvodnji pamuka i pamučnih tkanina je potencijalno kancerogeno, što ugrožava zdravlje korisnika ali i ljude širom sveta koji tu odeću prave.
Iako je pamuk možda najpoznatija prirodna tkanina za odevne predmete a stoga i najrasprostranjenija, postoje drugi materijali koje, u službi zdravlja, možemo da nosimo umesto sintetike. Drvo bambusa je jedan od najodrživijih resursa za proizvodnju ekološke tkanine. Biljka ekstremno brzo raste i za samo 24 časa može da se regeneriše za čak 90 cm.
Materijali od bambusa imaju prirodna antimikrobna svojstva, odeća je hipoalergena i reguliše toplotu tela. Dodatna prednost bambusa je otpornost na buđ, a uz to je veoma prijatan za nošenje, poput svile ili kašmira.
Konoplja je do početka 19. veka bila najzastupljeniji materijal za pravljenje odevnih predmeta, posteljina ili zavesa. Pored reputacije da je “neuništiva” pa se danas najviše koristi za odeću koju popularni nazivamo “džins”, konoplja je odličan izbor i za uzgoj jer ni na koji način ne ugrožava prirodnu okolinu.
Lanena vlakna su odlična za osetljivu kožu, a uz to, lan je jedan od najboljih biorazgradivih materijala. Odeća od lana ne iritira kožu, a neka istraživanja pokazuju da čak jača imunitet. Pokazalo se da lan otklanja mnoge oblike kožnog ekcema i uglavnom se koristi za letnje odevne predmete. Uz toplotnu provodljivost i poroznost, olakšava cirkulaciju vazduha a gusta lanena odeća odbija skoro ceo spektar UV zračenja.
Ekološka odeća ne pravi se samo od biljnih nego i od životinjskih materijala. Organska svila, meka i nežna, koristi se za proizvodnju različitih delova odeće. Lagana je i zato, posebno preko leta, veoma prijatna za nošenje.
Vuna je najrasprostranjenija u zimskim odevnim predmetima jer odlično greje i čuva telo od promrzavanja usled niskih spoljašnjih temperatura. Jakne koje imaju izolaciju od ovčije vune, štite od hladnoće čak na ekstremno niskim temperaturama do -40 stepeni Celzijusovih.
Pored biljnih i životinjskih materijala organskog porekla, ekološka moda se zalaže i za recikliranje odeće. Mnoge kompanije koje proizvode garderobu rade na reciklaži polovne odeće, ali i preradi materijala koji se mogu razgraditi, kao što su odbačene ribarske mreže, plastika i drugi otpad iz mora, okeana ili sa deponija. Kupovinom i upotrebom ekološke, organske garderobe, svako od nas doprinosi očuvanju životne sredine ali i svog zdravlja.