Po nepisanom pravilu, jesen donosi slabljenje imuniteta i jačanje alergijskih reakcija. Imunitet je, suštinski, prirodni obrambeni mehanizam organizma od virusa i bakterija, a tako i od bolesti koje izazivaju. Snaga imuniteta samo je delom nasledna, a uglavnom se stiče životnim navikama. Fizička aktivnost, svež vazduh i ishrana su glavni mehanizmi za jačanje imunog sistema.
Enzimi, neophodni organizmu, da bi postigli optimalno delovanje zahtevaju adekvatnu ishranu unosom vitamina i minerala: cinka, gvožđa, bakra, selena, vitamina A, B6, C i E. Za jačanje imuniteta u hladnijim danima, skloni smo konzumiranju dodataka ishrani ili južnog voća (limun, kivi, grejpfurt, mandarine…), a isti efekat možemo postići i sezonskim namirnicama sa našeg podneblja koje su nam na dohvat ruke.
Kraljica jeseni – bundeva, ne samo što je zbog malo kalorija idealna za borbu protiv kilograma, spada u povrće koje je jedan od najboljih izvora antioksidansa i omega 3 kiselina, korisnih za imuni sistem, ali i zdravlje srca i krvnih sudova.
Praziluk je odličan izvor vitamina. Podstiče probavu, regulaciju šećera u krvi, snižava krvni pritisak i nivo holesterola, a pomaže i u ublažavanju upalnih procesa u organizmu. Beli luk je bogat nekim antioksidansima i vitaminima koji aktiviraju enzime za zaštitu imunog sistema, a posebno je preporučljiv u preventivi od štetnog dejstva bakterija koje izazivaju čireve.
Zelena salata obiluje vlaknima korisnim za probavu, vitaminom C i masnim kiselinama omega 3 i omega 6 koje pogoduju zdravlju srca. Kupus je bogat antioksidansima, vitaminom C i glutaminom - saborcima za jačanje imunog sistema.
Cvekla je od davnina prirodni lek u borbi protiv malokrvnosti. Bogata je vlaknima, povoljno utiče na probavu, snižava krvni pritisak i štiti jetru.
Brokoli obiluje antioksidansima koji povoljno utiču na kompletno zdravstveno stanje organizma. Konzumiranjem samo 45 grama dnevno osigurava se unos oko 70 posto preporučene doze C vitamina.
Paprika jeste popularna uglavnom zbog ajvara, ali svež plod sadrži čak 5 puta više vitamina C nego limun ili narandža. Ljubitelji ljute paprika osiguravaju i unos alkaloida koji deluje antiseptički i sprečava razvoj bakterija truljenja u probavnom sistemu pospešujući varenje.
Pečurke su bogate antioksidansima i mineralom selenom. Nizak nivo selena u organizmu, povećava rizik od gripa, a antioksidansi usporavaju starenje organizma pa su, uz visok sadržaj B vitamina, pečurke odlične za imuni sistem.
Pored povrća, sezonsko voće ima podjednaku važnu ulogu u jačanju imuniteta.
Grožđe obiluje vitaminom A, B6, B i folnom kiselinom, a samo 100 grama grožđa zadovoljava 25 posto preporučene dnevne količine unosa vitamina C. Uz jačanje imuniteta, grožđe je odlična prirodna zaštita kardiovaskularnog sistema.
Zova je bogata antioksidansima i ima pozitivan uticaj u borbi protiv upalnih procesa. Sok od zove pomaže u zaustavljanju širenja virusa gripa pa ne čudi što od davnina ima status narodnog leka.
Jabuke jačaju imunitet, pospešuju probavu i deluju kao antioksidans. Sok od jabuke ili jabukovo sirće su posebno korisni jer snižavaju povišeni holesterol i sprečavaju začepljenje krvnih sudova.
Kruške imaju visok sadržaj kompleksa B vitamina i pomažu organizmu da se nosi sa stresom. Zbog visokog udela vlakana, korisne su za probavu i preventivu dijabetesa jer pomažu prirodnu regulaciju šećera u krvi.
Orašasti plodovi idealna su užina u hladnim danima. Šaka badema je dovoljna da pokrije skoro 50% dnevne potrebe organizma za vitaminom E koji podiže imuni sistem. Orasi su odličan izvor omega 3 masnih kiselina koje pomažu telu da se bori protiv bolesti i deluju preventivno protiv nastanka infekcija disajnih puteva.
Kesten je bogat kalcijumom i fosforom pa se preporučuje u ishrani bubrežnih bolesnika. Samo 100 grama kestena zadovoljava petinu dnevnih potreba za bakrom koji jača kosti, pomaže u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i osnažuje imunitet.
Pored zahlađenja, jesenje dane odlikuje i manjak sunčeve svetlosti - prirodnog izvora vitamina D3 čiji nedostatak povećava rizik od prehlade i gripa. Nalazi se gotovo isključivo u proizvodima životinjskog porekla, a najveći izvori D vitamina su: riblje ulje jetre bakalara, losos u konzervi, pečena pastrmka, skuša, sardine u ulju, prženo jaje, punomasno mleko, kuvana govedina i jogurt.
Jak imunitet nekada se ne može izgraditi samo životnim navikama, već iziskuje pomoć lekara. Uz dobrovoljno zdravstveno osiguranje, sve medicinske usluge obezbeđene su 24 časa dnevno - bez čekanja, a više informacija nalazi se na linku https://dzo.uniqa.rs/.